Danas se pilotski ručni satovi popularno nazivaju “fliger”-i. Njihov izgled je u najvećoj meri inspirisan legendarnim B-Uhr (Beobachtungs-uhren – satovi za navigatore) modelima koje su koristili navigatori na nemačkim bombarderima tokom Drugog svetskog rata. Oni su imali potrebu za veoma preciznim i lako čitljivim časovnicima, koji su morali da budu robusni i izdržljivi.
Zvanična oznaka je bila FL 23883, gde je “FL” označavalo “Flug” (letenje), “23” navigaciju a “883” aeronautiku. Proizvodili su se u dve različite konfiguracije cifera. Tip A (Baumuster A) se proizvodio od 1940. do januara 1941, imao je standardni cifer sa brojevima od 1 – 11. Umesto broja 12 se nalazio trougao sa dve tačke na vrhu. Tip B (Baumuster B) je bio u proizvodnji od januara 1941. pa sve do kraja rata 1945. Na njegovom ciferu je minutna skala obeležena velikim brojevima od 5 – 55, a sa unutrašnje strane, malim brojevima su bili obeleženi sati. Umesto broja 60 se nalazi trougao.
Ministarstvo avijacije (Reichluftfahrtsministerium (RLM)) je definisalo preciznu specfikaciju za oba tipa B – Uhr satova. Mehanizam je morao biti smešten u kućište prečnika 55 mm, sive boje, izrađeno od mesinga ili čelika, sa poklopcem koji se utiskivao. Na njemu su ispisani serijski brojevi časovnika, mehanizma, broj zalihe i naziv proizvođača. Velika krunica je bila obavezna, kako bi mogla da se koristi bez skidanja rukavica. Za iluminaciju je korišćen radijum 226Ra, kojim su bili obeleženi svi brojevi, kao i sve tri kazaljke. Umesto broja 12 se nalazio uspravan trougao sa dve tačke, kako bi moga da se očita brže od ostalih cifara..
Mehanizam je imao centralnu sekundaru koja je mogla da se zaustavi izvlačenjem krunice (hack funkcija), izuzetno važna funkcija, koja je posadama različitih aviona omogućavala da sinhronizuju časovnike. Svi su bili sertifikovani hronometri, čiju preciznost je proveravala Nemačka pomorska opservatorija. Podešavanje je vršeno u šest pozicija i na različite temperature. Za postizanje velike preciznosti korišćena je Breguet opruga na balansu. Obavezna je bila i dugačka narukvica jer su se B – Uhr ručni satovi nosili preko rukava pilotske jakne.
Ukupno 5 kompanija je ispručivalo B – Uhr satove. A. Lange & Söhne je proizveo 6904 kom. Pokretao ih je mehanizam 48.1 sa 16 rubina i 35 sati rezerve snage. Lacher & Co (Laco) je isporučio oko 6500 primeraka, koje je pokretao Durowe D5 kalibar sa 22 rubina. Stowa (Walter Storz) je ugrađivala švajcarski Unitas 2812 sa 20 rubina. Wempe je četvrti proizvođač, koji je koristio Revue mehanizam 31. Nemački ekspert za B – Uhr satove Buse tvrdi da ih je proizvedeno samo 60, zbog čega im je i cena veća u odnosu na ostale modele. Poslednja fabrika je ujedno i jedina iz Švajcarske. IWC je ispruku vršio samo 1940, ukupno oko 1000 kom. U njih je ugrađivao svoj mehanizam 52 SC, pune oznake “52T-19”’ H6 S.C.”
Fotografije preuzete odavde.